VARIJACIJE NA TEMU

Želim da ti kažem da ne patim zbog tebe.Ja maštam o tebi, i, često je to, da ti kažem u poverenju, lepši deo dana koji provedem. A znam da mi ne veruješ.

Maštam o tebi, o nama. Maštam i o drugim stvarima, recimo o tome da na kruzeru obiđem Azurnu obalu, ili krenem putem Vaska de Game. Nije to nemoguće. Naprotiv. Nisi svesna šta sve može čovek sa par stotina eura u prednjem levom džepu.

Možda je to maštanje nešto neophodno za život, za potragu za saznanjem i koordinatama za pravi život ili za Život.

Verujem da si i ti pomalo sluđena u traganju za zadovoljstvima, u potrazi za mirom. Taj mir je precenjen, jer ga je najviše u smrti. A o njoj se ne priča.

Znaš, često maštam da postanem bolji,

Da napravim čamac koji ne može da potone, da, čamac, lepši od onih Venecijanskih gondola, takav da primi sve dobre ljude i plovi rekama. I ne moram ja da upravljam njime, nije to bitno. Bitno je da on nosi tvoje ime i da nikad ne prestane da plovi.

Maštam da jednog oblačnog popodneva, negde u Rimu, Parizu, Pragu, Beču ili Londonu, izvadim iz svog ranca kišobran i otvorim ga tačno onog momenta kada padne prva kap kiše na novu frizuru neke nepoznate žene, da ponudim da joj nosim taj kišobran iznad glave dok gazi mokre pločnike, maštam da si ti ta nepoznata žena, i da me hipnotišeš svojim krupnim očima. Ipak, svestan sam da su veće šanse da se sve to dogodi u Valjevu, Kruševcu, Šapcu ili Vršcu, i da me oteraš kao psa kamenom.

Maštam da taj Bolji ja klekne pred tobom u nekoj zabačenoj ulici ili sokaku, da svojim telom napravi most kojim ćeš preći preko neke dosadne bare i nestane potom, ne tražeći ništa, sem da o tome nikom ne pričaš. I ne želeći ništa, sem da Svevišnji ponovo pošalje njega kad se nađeš u sličnoj situaciji.

Nije teško maštati, znaš. Potebno je samo malo volje i beskrajno mračna soba, provetrena pred spavanje, telefon na punjaču, slušalice u ušima, i „Sretenje“ Vranjkovićevo sa druge strane slušalica. Da, možda je potrebna i čaša nekog vina, Tamjanike ili Graševine, svejedno. Potrebna je i hrabrost, ili kosmička ludost, da se napiše sve to.

Eto, to sam hteo da ti kažem, zagledan u poslednji list kalendara na zidu, pred odlazak u noć, u potragu za nekim novim mikro smislom.

 

ČEKANJE….

Čekao sam neki drugi dan, ovaj me je udarao po temenu, poput iznenadnog vetra, u mirnom delu univerzuma.

Čekao sam neku drugu ženu, sa drugačijom bojom kose, lepšim osmehom, krupnijim očima. Pojavila se ta plavuša niotkuda, streljala me pogledom i totalno ubila pričom kako je osmeh rešenja za sve probleme.

Čekao sam neki drugi autobus, zelen kao kivi, pojavila se neka šklopocija od koje mi se povraćalo.

Čekao sam nekog drugog, običnog i ne mnogo napornog čoveka, onog što ne nosi duplog sebe na kičmi. Dočekao sam sebe. Bilo je to samo uzaludno osmehivanje i očekivano razočarenje, bedno koračanje ka smrti.

Čekao sam neki drugi dan, nalik na bilo koji lepši i smisleniji trenutak, očekivao sam da je vreme da se pojavi konačno, pokloni se i skoči mi u zagrljaj. Nisam ga dočekao.

 

 

IZMEĐU OSTALOG

 

Između ostalog ostaje praznina

Pokunjenost i strah

Bolesnički pogled ili

Nekontrolisano smejanje.

 

Između ostalog ostaješ go i bos

U sred pustinje, grada,

Oslobođenog od trave i drveća.

 

Između ostalog ostaju ožiljci na rukama

Kao spomenik nekom

Prošlom naličju života.

 

Između ostalog

Ostao sam samo ja

Da se poklonim svojim precima

I zahvalim se, da,

Kao popularni pevač narodnjačkih hitova.

 

Između ostalog zagrli neku dobru ženu

Istopi se u njenom zagrljaju.

Između ostalog, potegni, prijatelju,

Iz flaše ili aktiviraj revolver

Koji si nasledio od oca.

Između ostalog, skloni se,

Ako nisi spreman da potegneš.

Između ostalog, potapši me po ramenu.

Budi isti kao tvoji predhodnici.

 

Sudbina

Ubiće nas mesečina

U najgore vreme,

Pred sam kraj sveta.

Ubiće nas mesečina ili zvuk iz dubine srca.

Ubiće nas čemer

Ili dim iz šolje, napunjene kafom.

Ubiće nas neposotojeća senka,

Bivši čovek sa automatom.

Ubiće nas Graševina, Šardone, Bela Sangrija

Ili nešto jače.

Ubiće nas jogurt,

Aflatoksin ili bilo šta drugo u njemu. Ponovo!

 

Ne očekuj milost od smrti,

Ne očekuj milost od njenih derivata.

Potraži spas u ljubavi,

Zavoli opet ili se vrati na stare staze.

 

Ubiće nas mesečina, zalutali metak

Rasporiće ostatke života u nama.

Ubiće nas glasovi bez smisla,

Ni tišina nas neće preskočiti.

Ubiće nas senka nekada pitomog

I čistog grada.

Ubiće nas sirotinja

Iracionalni strah koji

Kao da smo sami napravili

U žaru dečije igre.

 

Ubiće nas slepo oko,

Dubina,

I želja da ostanemo svoji,

Makar se svet srušio.

Ubiće nas život

Jednog majskog prepodneva,

Oterati nas pred liticu

I poželeti srećan put.

Prigrli ga, tad, kao nikad,

Poljubi poslednji put i prepusti se,

Oslobodi srce za neku novu igru.