Kratak osvrt na pređeni put

Mnogo žena je u mom društvu,a malo njih je zaista i bilo moje. Uobičajena priča, bez smisla, a ipak tako značajna.

One žele  ono što od napaljenih plejboja, kojih danas ima sve više, ne mogu da dobiju, mada, iskreno, retko kad znaju šta je to. Napaljeni plejboji im daju novac, kupuju im firmiranu garderobu, pružaju mogućnost da doživljavaju lažne orgazme u sobama elitnih hotela, na vodenim krevetima, da piju skup šampanjac, umesto NAVIP-ovog Miliona, u đakuziju. Sa njima se voze u novim, ispoliranim, metalik, automobilima. Plejboji ih uče da postanu vagon u kompoziciji potrošačkog društva. Ti iskusni tipovi, sumnjivih psihosomatskih navika, vrlo dobro znaju kako da im nahrane sujetu,i kako da ih ubede da su nezavisne i da znaju šta hoće.

Ono što traže od mene ili meni sličnih, a ne znaju šta je to, one nazivaju kratko, LJUBAV. Ona obuhvata priču o bivšim ljubavima, razočarenjima, pažnju, razumevanje, patetična trućanja. Retko kad popuste i zaplove u noć…. Zato su mnogi „obični muškarci“ promenili taktiku i svaki dan su sve smešniji. Svakodnevno ih čujem, te zaludne muškarčine, što čekaju da u Đenovi ili Milanu „dođe“ iz iksa u dva, kako su ovu ili onu, tu i tamo, negde, i kako su im i šta…. Povraća mi se od detalja, same pomisli na iste. Zato ih i neću spominjati….

Najgore je, ipak, to što skoro da nema čoveka koji ima barem dve kartice, dva broja telefona.Milina?! Jad i beda! Totalno smo zabrazdili, nepovratno, konačno! Mozak nam je prokuvao, prsti vazda utrnuti, a „ruke večno prazne“. Bitno je da se šalju sms poruke, patetični izlivi ljubavi. Servira nam se tišina, kolektivna, trude se da naprave večni popodnevni odmor. Traže od nas, ti vajni „TRENDOVI“, da se kolektivno primirimo, da umremo pre roka, i da , tako umrtvljeni, produžimo sebi život. NE ŽELIM TO!!!

Zašto?

Moji dani su dugi, ispunjeni, a noći besane. Moj život, moje navike, kojih se ne odričem. Čista hemija. Moj dom je Sigurna Kuća Zabave za sve dame, mesto za opuštanje i najlekovitija banja. Same su to priznale, ne hvalim se. Iako ne ličim na glavnog lika iz ljubavnih filmova, plave oči mogu mnogo toga da nadoknade.

Probao sam da se upustim u tu SMS priču, da se EMANCIPUJEM, da budem „u trendu“, zanimljivo je, opuštajuče samo, prsti utrnu posle nekog vremena, počnu da se koče. I dioptrija poludi, oči skoro nestanu.

Ne shvatam, zbog čega su se muškarci toliko pretvorili u vojnike? Zbo čega vode tu rovovsku borbu? Da li, uopšte, znaju da je to samo propast?  ‘Alo!Muškarčine!!! Jebala vas linija manjeg otpora! Ma, propadajte…..Ionako žena ima više, Sa vašom priglupom igrom će ih svakog dana biti još više. To znači da će biti sve nezadovoljnije. Odosmo svi u tri materine.  ‘Alo bre!!! Probudite se!!! Promukao sam, nadam se da nije uzalud. „Ne očekujem, samo se nadam“, reče Cane u pesmi. Hvala mu na tome……

Ako ovih par desetina rečenica, napisanih prvo na karo papiru, nije dovoljno da objasni ono što pokušavam da razjasnim, ako su reči preduge a rečenice prekratke,, izvinjavam se na oduzetom vremenu.Bilo je prejako za mene.

006

One thought on “Kratak osvrt na pređeni put

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s