PRVI DEO: JURIŠ

Svrbi me teme

I opet sam u ćorsokaku vremena i sa vremenom

Ostajem u svojoj ljušturi i nikog ne primam za cimera

Ne trebaju mi balavi izgovori u sparnim noćima

Nešto

Kao seks

Posle svađe

Ili poljubac u pupak

Nikada

Ili bolje uvek

Do kraja ljubavnog kruga

Hod i

Postulat na usijanoj rešetki

Niko se ne savija dok ga neko ne odalami

Likovi u toj priči su previše mali.

Ne može se strah pretvoriti u rastvor, insulin je polako nestao i oči su u stavu MIRNO!

Nekako sam se nakanio da se oslobodim sitne prašine i sada, nakon dvadeset i pet sati dubokog ronjenja, izbačen sam. Napokon sam skočio sa krsta i polomio ogradu ispred. Posekao sam svo šiblje iza žbuna i sadašnjost je uhvaćena na gomili prljavog veša.

Hajduk i polucivil,

Link

Astroida budućnosti uspela je da se opere u lavoru ispred ogromne zgrade

Ima jedan milimetar na svetu koji pokušava da postane kilometar

Pokušao sam da objasnim svrhu

Neko je pomislio da sam poludeo od vrućine

P

O

Kipelo je mleko na šporetu

I razmažena rulja je ostala bez PUDINGA!

Opet sam ja kriv za sve,

Novi zarez ništa ne rešava, terajte se svi u tri lepe

ja sad idem na spavanje,

a vi se strpite dok ne dođe čika Velja!

Gluvo doba noći. Gradski psi, lutalice čuju se negde u daljini…

Ne stojim na glavnoj raskrsnici, gužva je.

Ne volim kada na krajevima piše

zakopano blago je vrednije od iskopanog

sumnjiv sam kao ničije lice,

na paučini se sunčam

ikona sam postao za kratko vreme.


Početak


    Mahnuo sam sa litice okupljenima. Stigli su i ogladneli novinari. Nisam nikog pozvao nisam nikog poznavao od njih Zamolio sam ih da se sklone samo su odmahnuli bradama

Ja sam samo novi gutač vatre

Neka se svi potoci spoje u jedan i postanu

SAMO OBIČNO MORE!

Ne znam da li sam lud i zbunjen

Ja sam samo jedan običan ljubavnik

Na livadi se čvarim…..

Obaveštenje

Uhapšen sam u subotu

Ovoga popodneva

Negde između nogu i ruku

Na samom vrhu planine

Uzjahao sam novi TOMOS

Niko me nije video kada sam prošao i uzeo nekoliko polugi zlata

Preskočio sam i ovaj jendek

Ostalo je još samo nekoliko hiljada potoka predamnom

RASPAŠĆU SE OD VRUĆINE!

Tomos veselo prdi kroz vazduh

Ja se znojim i postojim u vetrovom dupetu na stvarnoj planeti koagulisanih mozgova

  • Jedan dan implicira novi zalogaj sunca

I tako sam opet ostao

Drugovi prijatelji gospodo i ostali veliki i mali

Nisam sam

Nisam sam, nisam mali, nisam, nisam,

Ne interesuje me gde zeka pije vodu i neću da se oslobodim pelena

Pravi sam šmeker u  njima

Devojke mi kažu da imam dobru guzu

Druga priča kaže vako

  Bio jednom jedan lav i više ga nema, pojela ga pospanost i poslednji krug na malom ringišpilu. Poleteo je njegov ortak, neki mamurluk, na planinu i najzad su mali bogovi postali jeretici u sopstvenim mozgovima

Ajde noćas mi lepo namesti osmeh

Tvoja mašina me prosto obožava

Ne pokušavaj da se izvučeš

Jer će te zaboleti glava

Kraj

Kilometri su prošli pored mene kao voz Beograd-Zaječar, u noći. Stajali su znakovi pored pruge i ispijali poslednje kapi piva iz plastičnih flašica i spavali mirno kao nekad

Dok jedem krastavac natopljen jogurtom i slušam svoje bolesne umove iza glave, slike se razmnožavaju u nekom interaktivnom ritmu između stvarnosti i budućnosti u operativnom sistemu pomućenosti.

Heroj je ponovo u pritvoru

Dok se ne smiri situacija

I dok su psi tragači na mokrom asfaltu

Ne treba se sekirati

To je samo jedan slajd više nego što treba i nauka će to objasniti nekada.

čvarci se tope u emajliranoj oraniji

Večera je najzad tu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s