NIKOLA BELOBABA: Kvalitet vazduha


IZVOD:

Kvalitet vazduha je vrlo važan parametar kako za čoveka tako i za čitav živi svet na

Zemlji. Sprečavanje zagađenja, saniranje već zagađenog vazduha, a time i vraćanje prirodne okoline u njeno izvorno prirodno stanje zahteva niz aktivnosti. Pored odgovarajućih znanja o stanju životne sredine, o emisiji polutanata, emiterima, distribuciji polutanata u atmosferu, njihovim reakcijama i klimatskim uslovima, neophodno je razraditi i odgovarajuću strategiju zaštite. Istraživanje i praćenje kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim područjima je jedan od prvih koraka ka rešenju prisutnog problema aerozagađenja, u cilju zaštite zdravlja i zaštite životne sredine. Uticaj zagađenja vazdušnog omotača planete ima i dalekosežne posledice po promenu klime na Zemlji, pojavu kiselih kiša i oštećenje ozonskog omotača u stratosferi. Najveći broj zemalja, a sa njima i Srbija, započeli su sa neprekidnim monitoringom stanja kvaliteta vazdušnog omotača, procenom nastalih promena i trendova u budućnosti, a sve sa ciljem da se predupredi dalje zagađivanje vazduha i izbegne scenario katastrofe po živi svet naše planete.

Ključne reči: zaštita vazduha, životna sredina, kvalitet vazduha, zagađenje, merenje, efekti zagađenja, zdravlje ljudi.

1.0  Uvod

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima. [1]

U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavljen je jedinstveni sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha.

Precizno su utvrđene nadležnosti u uspostavljanju državne i lokalnih mreža, uslovi pod kojima se može vršiti monitoring, kao i obaveza nadležnih organa da sve relevantne podatke o kvalitetu vazduha, propisane u Uredbi o zahtevima kvaliteta vazduha [2], dostave Agenciji za zaštitu životne sredine i stave na uvid javnosti.

Istraživanje i praćenje kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim područjima je jedan od prvih koraka ka rešenju prisutnog problema aerozagađenja. Proučavanje i praćenje kvaliteta vazduha ima za cilj kontrolu i smanjenje sadržaja štetnih supstanci u njemu. To smanjenje treba da bude do nivoa koji se smatraju sigurnim u odnosu na nepoželjne uticaje koji  izaziva zagađeni vazduh.

 

Praćenje kvaliteta se sprovodi iz razloga:

  • Aktiviranja zaštitnih mera u kritičnim situacijama
  • Procenjivanja opasnosti po zdravlje ljudi
  • Procene opasnosti za ostale elemente životne sredine
  • Pribavljanja osnovnih podataka za prostorno planiranje
  • Ispitivanja posebnih žalbi građana

Monitoring kvaliteta vazduha se sprovodi na :

  •        nacionalnom
  •        regionalnom
  •        lokalnom  nivou

Uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha utvrđeni su Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. [2]

Navedenom uredbom se uređuje:

  1. Obezbeđivanje uslova za monitoring i prikupljanje podataka
  2. Obaveze nadležnih organa
  3. Metode praćenja nivoa zagađenosti vazduha
  4. Određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka
  5. Monitoring kvaliteta vazduha na osnovnim ruralnim lokacijama
  6. Referentne metode merenja za ocenjivanje kvaliteta vazduha
  7. Kriterijumi za ocenjivanje
  8. Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha
  9. Provera kvaliteta merenja
  10. Ocenjivanje kvaliteta vazduha
  11. Granične i tolerantne vrednosti i granice tolerancije
  12. Gornja i donja granica ocenjivanja i kriterijumi zaodređivanje njihovog prekoračenja
  13. Kritični nivoi za zaštitu vegetacije
  14. Ciljne vrednosti, nacionalni i dugoročni ciljevi
  15. Koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izveštava javnost
  16. Obaveštavanje javnosti
  17. Obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha
  18. Ocena kvaliteta vazduha

Srbija ima sistem od 30 mernih stanica koje mogu u svakom trenutku da prikažu nivo zagađenja vazduha na velikom delu teritorije zemlje. Sistem može da locira čak i pojedinačne zagađivače, kao što su fabrike. Agencija za zaštitu životne sredine je, posle sprovedene procedure javne nabavke, pustila u probni rad AMSKV Obrenovac – centar. Podaci sa ove stanice dostupni su kroz korišćenje Web aplikacija za prikaz podataka iz Državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha. [3]

2.0   ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U POGLEDU KOJIH SE VRŠI OCENJIVANJE KVALITETA VAZDUHA

 

Saglasno Zakonu i EU direktivi 2008/50/EC kontinualno se prate sledeći parametri kvaliteta vazduha: Sumpor dioksid (SO2), ukupni azotni oksidi (NOx), Azot monoksid (NO), Azot dioksid (NO2), Ugljen monoksid (CO), Ozon(O3), Benzen-Toluen-Ksilen (BTX), Suspendovane čestice (PM10, PM 2.5, PM 1)  kao i metereološki parametri: brzina vetra, pravac vetra, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i atmosferski pritisak.

Tokom 2009. godine u Republici Srbiji, parametri kvaliteta vazduha su prikupljeni sa više od 90 mernih mesta. Prema izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji 2009. godine [3]   izvršena su merenja SO2, NO2, prizemnog ozona i suspendovanih čestica. Rezultati merenja ukazuju da, u urbanim i urbano industrijskim sredinama, na kvalitet vazduha dominantan uticaj imaju suspendovane čestice. Takođe analizirajući prikupljene rezultate prizemnog ozona može se zaključiti da su u 2009. godini najveće koncentracije izmerene u Beogradu. Takođe, u izveštaju su prikazane srednje imisione koncetracije SO2 i broj dana sa prekoračenjem GVI(150 μg/m3); srednje imisione koncetracije NO2 i broj dana sa prekoračenjem GVI(85μg/m3); srednje imisione koncetracije ćađi  i broj dana sa prekoračenjem GVI(50μg/m3) u 2009. godini na osnovu čega se može zaključiti da uvodjenje kompletnog sistema AMSKV i QA/QC obezbeđuje dobijanje pravovremenih, pouzdanih rezultata merenja i trendova zagađenja i što će omogućiti blagovremeno reagovanje u slučaju prekoračenja GVI i najavu alarmantnih situacija, zavisno od trenda zagađenja i meteoroloških prilika.

 

3.0   MERE ZA POBOLJŠANJE KVALITETA VAZDUHA

 

Propisivanje graničnih vrednosti emisija uređuje se Uredbom o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija. [4]

Vlada propisuje:

  • GVE (Graničnu vrednost emisije) zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora,
  • način, postupak, učestalost i metodologiju merenja emisija zagađujućih materija,
  • kriterijume za uspostavljanjemernih mesta za merenje emisija,
  • postupak vrednovanja rezultata merenja emisija i usklađenost sa propisanim normativima,
  • sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisija i bilansu emisije,
  • način dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka,
  • dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija za određeni period i postupanje u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz utvrđenih maksimalnih nacionalnih emisija.

 

Uredba o GVE – razlozi donošenja

  • Harmonizacija propisa
  • Prilikom izrade ove uredbe kao osnovni dokumenti korišćeni su nemački TA Luft iz 2002. godine, Direktiva 2001/80/ES (LCP) i Direktiva 2001/81/ES (NEC).
    • Prilikom izrade Uredbe korišćena je i praksa zemalja u okruženju koje su nedavno pristupile Evropskoj Uniji ili su na putu da to uskoro učine (Slovenija, Češka, Hrvatska).

 

Uredba o GVE monitoring

  • Merenje emisije ‐ pojedinačna i kontinualna – definisani su svi zahtevi i obaveze
  • Pojedinačno merenje ‐ garancijsko, povremeno (periodično), kontrolno i posebno merenje na ispustu stacionarnog izvora.
  • Članom 5. – posebna merenja ‐ kada postoji osnovana sumnja da je došlo do prekomernog ispuštanja zagađujućih materija u vazduh iz pojedinog postrojenja, odnosno sumnja u ispravnost mernih uređaja, uslova pod kojima su merenja izvršena i tačnost dobijenih rezultata.

 

Uredba o GVE – prelazne odredbe rokovi

  • postojeća postrojenja će uskladiti svoje emisije sa GVE najkasnije do 31. decembra 2011. godine osim ako odredbama ove uredbe nije drugačije propisano.
  • odredbe ove uredbe se ne primenjuju na postrojenja koja će prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. Operater je u obavezi je da najkasnije do 31. decembra 2010. godine podnese odluku o prestanku rada postrojenja.
  • Postojeća mala postrojenja za sagorevanje ‐ 60 meseci, ako je malo postrojenje za sagorevanje na tečno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe više od 15 godina.
  • Postojeća srednja postrojenja za sagorevanje ‐ 90 meseci, ako je srednje postrojenje za sagorevanje na tečno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe više od 20 godina.
  • do tada postojeći Pravilnik – pojačan nadzor
  • obezbediti pojedinačno merenje emisije najkasnije u roku od devet meseci
  • određivanje mernog mesta za kontinualna merenja i ugrađivanje uređaja za kontinualna merenja emisije najkasnije do 31. decembra 2011. godine.
  • kontinualna merenja primenjivaće se na sva postojeća postrojenja za sagorevanje od 1. januara 2012. godine.

 

4.0   POSTUPANJE SA SUPSTANCAMA KOJE OŠTEĆUJU OZONSKI OMOTAČ

 

Gasovi sa efektom staklene bašte su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluorougljovodonici (HFCs), perfluorougljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6).

Sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha koje utiče na promenu klime sprovodi se razvojem i korišćenjem čistijih tehnologija kojima se sprečava ili smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte; podsticanjem korišćenja obnovljivih izvora energije i podsticanjem energetske efikasnosti.

Vlada je  donela Uredbu o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci. [5]

Ovom uredbom propisuje se postupno smanjivanje potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, uslovi i način izdavanja dozvola za uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač i proizvoda i/ili opreme koja ih sadrži, postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i proizvodima i/ili opremom koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač ili su pomoću tih supstanci proizvedeni, postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač nakon prestanka upotrebe proizvoda i/ili opreme koji ih sadrže, način sakupljanja, obnavljanja i obrade, korišćenja i trajnog odlaganja, stavljanja u promet supstanci koje oštećuju ozonski omotač, način obračuna troškova ponovnog korišćenja supstanci koje oštećuju ozonski omotač, način označavanja proizvoda i/ili opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, uslovi koje moraju da ispune pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, održavanja i/ili popravke, sakupljanja, obnavljanja i obrade, kontrolu korišćenja, stavljanja na tržište, trajnog odlaganja i isključivanja iz upotrebe proizvoda i/ili opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač.

Postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač prvi put je propisano  Zakonom o zaštiti životne sredine [6]. Propisano je da je na teritoriji Republike Srbije zabranjena proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač, zabranjen uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda koji ih sadrže iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice Bečke konvencije i Montrealskog protokola, a da je uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, zabranjen, izuzev za posebne namene. Supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji promet, odnosno korišćenje nije zabranjeno, kao i proizvodi koji ih sadrže a služe za posebe namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva. Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda.

Donošenjem Zakona o zaštiti vazduha [1], stvoren je osnov za punu transpoziciju direktiva i pravilnika EU koje se odnose na supstance koje oštećuju ozonski omotač.

 

Ministarstvo vodi evidenciju o uvozu i izvozu, stavljanju u promet i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno proizvoda i opreme koji ih sadrže, pravnim licima i preduzetnicima koji se bave delatnošću uvoza i/ili izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i održavanja proizvoda i opreme koji sadrže te supstance, sakupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.

 

5.0   FINANSIRANJE ZAŠTITE I POBOLJŠANJA KVALITETA

VAZDUHA

 

            Sredstva za finansiranje zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz prihoda Fonda za zaštitu životne sredine.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Inspektor za zaštitu životne sredine vrši nadzor nad primenom Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o zaštiti od buke, Zakona o zaštiti vazduha, kao i drugim propisima i odlukama vezanim za njih, nalaže mere za otklanjanje uočenih nedostataka, pokreće postupke kod nadležnih organa za kažnjavanje, nalaže mere za otklanjanje štetnih posledica, itd.

Inspekcijski nadzor (kontrola) u pravnom sistemu Republike Srbije je, kada je zaštita životne sredine u pitanju, značajan i neophodan deo mehanizma upravljanja, kako na republičkom tako i na svim ostalim nivoima državne uprave.

Zakonom je poveren inspekcijski  nadzor  autonomnoj pokrajini  i  jedinicama lokalne samouprave nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadležni pokrajinski,odnosno organ lokalne samouprave.

U vršenju inspekcijskog nadzora ,inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

1.Da li nova postrojenja imaju dozvolu izdatu u skladu sa ovim zakonom;

2.Da li su postojeća postrojenja podnela zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa ovim  zakonom-u toku je izrada programa usklađivanja aktivnosti sa zahtevima Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja;

3.Da li se rad postrojenja odvija u skladu sa uslovima iz izdate dozvole;

4.Svaku promenu u radu,odnosno funkcionisanju postrojenja;

5.Sprovođenje drugih propisanih mera zaštite životne sredine.

 

Takođe, Zakonom  su predviđene visoke novčane kazne za prekršaj odgovornih lica u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno  imaoca javnih ovlašćenja i ovlašćenom pravnom licu.

             

 

6.0    ZAKLJUČAK

  • Cilj Zakona o zaštiti vazduha je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine.
  • Zakonom se na nov način prilazi upravljanju kvalitetom vazduha. Uz više novo-uvedenih važnih odredbi, ističu se precizno definisane kaznene odredbe za one koji se ogluše o postojeći Zakon, kao i rešenja kojim se daje poseban značaj pravovremenom informisanju javnosti o ovoj oblasti.
  • Precizno su utvrđene nadležnosti u uspostavljanju državne i lokalnih mreža, uslovi pod kojima se može vršiti monitoring, kao i obaveza nadležnih organa da sve relevantne podatke o kvalitetu vazduha, propisane u Uredbi o zahtevima kvaliteta vazduha, dostave Agenciji za zaštitu životne sredine i stave na uvid javnosti.
  • Zakon o zaštiti vazduha koji je donet u Skupštini Srbije ima pozitivan odjek u javnosti. Treba da prođe i dosta vremena da bi on u celosti zaživeo u praksi.
  • Kvalitetno upavljanje vazduhom bilo je i ranije uređeno, ali sad je cilj da se uklope detalji sa onim što traži Evropska unija. To znači da za primenu ovog zakona treba da se donese i 22 podzakonska akta kao i Strategiju zaštite životne sredine, Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija, kao i uspostavljanje  Informacionog sistema kvaliteta vazduha.

    Reference:

 

[1]  ’’Zakon o zaštiti vazduha’’, Sl. glasnik RS, br. 36/2009.

 

[2]  ’’Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha’’,

Sl. glasnik RS br. 11/10.

[3]  ’’Izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji 2009. godine’’, pregled Agencije SEPA                http://www.sepa.gov.rs/

[4]  ’’Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija’’,

Sl. glasnik RS, br. 71 od 4. oktobra 2010.

[5]  ’’Uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci’’,

Sl. Glasnik RS, br. 22 od 9. aprila 2010.

[6]  ’’Zakon o zaštiti životne sredine’’, Službeni glasnik RS  br. 135/04.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s