Tumaranje u pet ujutru

            Ovo nisam ja. Nikada i nisam bio. Karikatura predamnom predstavlja doživljaj obične lutajuće trupe na večitoj turneji. Zadah iz otvorenih usta podseća na srastanje za omiljeni biskvit ili pogled ka jatu golubova u letu. Još jedan bitan detalj, prašina pod laktovima, crna, sa nijansom sive.

            Izmrljao sam sve i zevam kao pospani lav. Najbolje je da stavim tačku dok još nije kasno, dok ne pojedem nokte sa prstiju…

Teškoća ustreptale sekunde, ispravka je kasno poturena na pravo mesto. Neobećavajući početak, slučaj za zaborav i postulati u stroju od snova, mirisi mastila i lepka se polivaju nizvodno od škripe kočnica, na mokrom asfaltu.

Zaustavio se automobil na pešačkom prelazu. Pogled sa visine, zastoj…

            Spokojan što se nisam isprljao, iskren u svakom sekundu, pogotovu kad ćutim i trepćem, nestrpljivo se provlačim kroz rešetke.

            Nestrpljiv sam, ponekad, zadrhti telo i varnica iskače iz ničega. Samokontrola ustreptalo čami u levom džepu, novi dečaci sa uskim ramenima pospani slušaju moje predavanje. Ispalo je sve kako treba i novi termin je zakazan za četvrtak uveče. Zau stavljen je taksi i neko je uplovio u kišovitu noć.

Izašao sam iz mraka, sapet bolešću u zapadnom delu mozga i opterećen žvrljotinama iza kulisa. Teškoća je jedna premisa u ovom momentu, ništa ne može da je pometla sa mesta na kome se nalazi. Nova čašica će rešiti sve. Do sledeće prilike.

 

KOLUMNA

            Do poslednje scene našeg, novoustanovljenog, i nadaleko čuvenog, nije se znalo ko je to ili šta je to. Oduševljenje je postalo veće kada je, nakon potpune konfuzije, koja je trajala čitavih dvadeset sekundi, dubok glas iz zvučnika objavio ime i prezime dobitnika glavne premije. I tako je ucveljena družina ponovo nazdravljala i aplaudirala nekoj marginalnoj kreaturi od čoveka. Spontani bes je doživeo trenutak svoje plime. I sada smo svi tu. Raspravljamo o moralu i sramoti i raspravljamo o posledicama inadženja.

            Osmotrio sam okolinu, samohodno, slušalice su mi bile u ušima i ništa nisam čuo, osim onoga što je izlazilo iz slušalica. Nisam baš bio preterano zadovoljan situacijom na pregaženom delu puta, ali se nisam dao razočarati. Vratio sam se u magacin dima i osetio blaženstvo konc.logora…. Kakvo nezaboravno iskustvo. Nisam stigao to da kažem.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s