Aprikat

           Spustio sam daljinski na sto i seo na staru, drvenu stolicu. U pozadini je promuklo svirao radio i naterao me da izađem.

Polako sam uronio u gustu maglu. Izvadio sam svoj „Zippo“ i pokušao da osvetlim put.“Gasi to sranje!“ Uplašio sam se. „Zippo“ mi je ispao iz ruke i upao u šaht. Opsovao sam.

 Uzdahnuo sam i nastavio dalje, kroz maglu, kao hipnotisan. Setio sam se nje…

Izleteo sam iz osvetljenog tunela i uleteo u crni taksi. „Kuda“?

Kruševac! Polako!

 Zaspao sam na zadnjem sedištu. Sanjao sam da sam u nekoj bolnici, ležim u krevetu i pišem neko pismo. U sobi sam sâm. Tišina me uzbuđuje..

 Škripa kočnica me je probudila. Pogledao sam bolje. Vozač mi je bio nepoznat. Zaustavi! Izleteo sam iz taksija i potrčao mokrim putem.

Ćuo sam pucanj.Ništa nisam osetio i video, samo sam čuo pucanj. Obrisao sam znoj sa lica, očekujući da ću to još koji put uraditi.

„Ne mrdaj“!

Opet sam stao. Drhtao sam. Osetio sam da mi se neko približava. Nikog nisam video, samo sam osetio da je tu negde. Čuo sam glas. „Ti si pokušao da zapališ maglu i postaneš heroj“! Zbunio sam se. Da nisam poludeo, možda? Kakav je to zaključak? Odjednom, svetlost ogromne jačine uperena u mene. Tek sada ništa ne vidim.

„Ti moraš da zažališ što si video broj pored zida“!

Ljudi, ubijte me, ja ne mogu više da izdržim!

Svetlo je nestalo. Tišina. Tama. Ja stojim, ne mrdam.

One thought on “Aprikat

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s