VELIKI ŠAMAR

Priča o nečem glupom

         Subota. Obična junska subota.Mesec polako zauzima svoje mesto, a petarde pucaju negde u daljini.

 Ništa što bi moglo da zaustavi čoveka na jednom mestu, da ga zagolica da pogleda, zaviri, podigne ruke iz uobičajenog položaja. Sasvim je obična, smrdljiva(od sumpordioksida i smoga), jedna od onih kada čoveku ne pada ništa na pamet da uradi. Tada se najviše goji, jer sedne ili, u još gorem slučaju, legne na krevet, otvori pivo, napuni tanjir sendvičima i zablene u televizor. A na njemu, utakmica. Uopšte nije važno da li je fudbalska ili neka druga. Važno je da su tu pivo i sendviči, i polako. Dok se ne zaspi. Pa, ko duže izdrži.

U najzabačenijoj

Tački na Svetu,

„za sva vremena“

Uvek i nikad

DEO PRVI

Hvatanje hladovine

 

Neko je pokucao na drvena vrata. Rodoljub je ustao iz kožne fotelje I u kućnim papučama se odšetao I otvorio ih. Nakon pet sekundi, obojica su sedela.

 Rodoljub je gledao mapu grada  i crtao neke linije po njoj, dok je ovaj drugi, zvani Potkonjak , preturao po crnoj putnoj torbi, pokušavajući da nešto pronađe. Ustvari, on je samo brojao platnene kese i proverio da nije zaboravio džak.

-U redu, reče Rodoljub i pokaza ovom drugom mapu. Idemo prvo u ovu ovde, pa ako nije tu, onda ćemo nastaviti ovuda…

          To „dogovaranje“ je trajalo punih deset minuta, a svodilo se na klimanje glavom jadnog Potkonjka i Rodoljubovo soljenje pameti. Najzad su završili sa razgovorom i Potkonjak je izašao iz stana, noseći torbu sa sobom, dok je Rodoljub izašao  nakon pet minuta, obučen u crno, ispeglano odelo. Cipele su sijale kao sijalica od 40 vati.

Škripa guma je najavila polazak i u noć je uplovio još jedan tamno-plavi BMW. Iz zvučnika je izletela, prvo, vremenska prognoza za sutra, pa vest da je u gradu još jedan nesrećni starac podleteo pod automobil. I na kraju, rečenica, „Uživajte u ostatku dana i nastavku večeri“. Vraga. Meni je zapalo da pratim ova dva zadrta, iskompleksirana i potpuna debila, koja idu ko zna gde i traže ko zna koga. Srećom, pa ne mogu da me vide, niti osete. Verovatno bih već bio na parceli broj 11111.

    Potkonjak je pet puta jedva izbegao da se poljubi sa šleperskom prikolicom, dva puta gradski autobus. Da kojim slučajem vozi stojadina, odavno bi naplaćivao parking u paklu. Muka mi je. Rodoljub je mirno sedeo i gledao na sat. Nijednom nije trepnuo dok je BMW jurio uskim gradskim  ulicama u predgrađu.

 Nakon kratke vožnje i traženja slobodnog mesta, BMW je stao uz desnu ivicu jedne  od širih ulica. Rodoljub je izašao i zalupio vrata. Krenuo je betonskom stazom, Potkonjak za njim. Stali su ispred zarđale kapije. Rodoljub je izvadio malu lampu i osvetlio bravu na kapiji. Potkonjak je tražio  nešto po džepovima i nakon pola  minuta udario đonom od cipele u kapiju i ona se istog momenta otvorila.

-Budi malo nežniji i kulturniji, reče mu Rodoljub i uđe u mračno dvorište prvi. Potkonjak osta ispred da čuva stražu. Pripušilo mu se, pa je, iz zadnjeg džepa izvadio cigarete i zapalio jednu.

Rodoljub se zadržao dva minuta. Izašao je, noseći neku kutiju.

-Idemo, ovde nema ničega.

Ušli su u BMW i nastavili mračnom ulicom. Isto su ponovili još tri puta, i opet su ostali bez očekivanog plena. Rodoljub pogleda na sat.

-Imamo još deset minuta.’Ajmo kod Žike, verovatno su svi kod njega i gledaju tekmu.Potkonjak je samo klimnuo glavom i seo za volan.

Posle dva minuta vožnje, BMW je ponovo stao. Rodoljub zapali cigaretu i dobro osmotri izlog…

 

Crni Muja

-Rođo, kupio sam kokice. Hoćeš malo?

– Pali bre!

Potkonjak je držao ogromnu papirnu kesu u ruci i ubacivao kokice u usta. I meni su se prijele ali….

Ušli su u neku sivu zgradu i krenuli uz dugačko stepenište. Svaka treća sijalica u hodniku je radila, tako da sam se osećao kao da naizmenično ulazim i izlazim iz tunela.

Oni su ćutali i išli uzbrdo kao hipnotisani. Najzad su stali. Rodoljub pritisnu zvono. Kratka pauza.

Vrata su se otvorila.  U hodniku je stajao apsolutni kreten(A.K). Zdepast, sa bokserskim nosem, znojav, ćelav, stomak ispao preko trenerke. Rodoljub i Potkonjak uđoše unutra bez reči. A.K zatvori vrata i krete za njima. Ušli su u neku sobu. Ogromna soba, beli zidovi prekriveni dimom od cigareta, kauč, televizor, fotelja.

-Žiko, brate, što ne provetriš malo gajbu, prestupna je godina? Žika otvori prozor.

-Gde su svi?

-Otišli su. Pukli su svi za po jednu utakmicu. Umalo se nisam ispovratio na sve njih. Kreteni! Idioti ! Ups!

Rodoljub se trgao. Kao da ga je moja dreka uplašila. Da nisam otkriven? To bi bio kraj jedne uzbudljive avanture. Čekaj. Ovo ne miriše na dobro. Uopšte ne miriše.

-Žiko, da li si ikad imao osećaj da te neko posmatra, zajebava , a da ga ne vidiš? E, vidi sad. Ja imam osećaj da osim nas trojice u ovoj sobi ima još nekog, da nas gleda i snima. Znam, brate, lud sam što, uopšte, mislim tako, ali…

      Prevario sam se. Ovaj Rodoljub nije kreten kao druga dvojica. Loše sam ga procenio. Samo, ipak je on kreten i idiot u očima Potkonjka i Žike, što oni jasno pokazuju svojim izrazima lica i otvorenim ustima. Dobro je. Neću morati da se krijem i sklanjam. Izvukao sam se.

       Dok sam ja analizirao situaciju, Potkonjak je izašao iz stana i, nakon dva minuta, ponovo ušao u stan, noseći neki ceger, pretrpan limenkama piva.

 

Nastavak posle reklama

   I taman kada je Rodoljub otvorio poslednju limenku i uzeo prvi gutljaj, Žika se seti da u frižideru ima flašu votke.

I tako su oni uživali i zezali se, a ja sam sedeo na samo dva i po metra od njih i gledao. Želeo sam da im otmem onu flašu i da je, u inat, razbijem.

Neko je zakucao na vrata. Nisu čuli. Ponovo kucanje. Opet oni ne reaguju. Otvaraju se vrata i u ćumez ulazi proćelav čovek.debilski pogled, istetovirana desna podlaktica, minđuša na uvetu, brada, i, naravno, cigareta, do pola izgorela, u ustima.

Zastao je  i dobro osmotrio svu trojicu. Prišao je  Poitkonjku i pozdravio se sa njim.

-Gde si, brate?

-Eeevo, brate, pijemo. Hoćeš malo?

-Vodka!? Može.

      Super. Doveli su još jednog da me provocira. Nemoguće.

Sakrio sam se iza fotelje da ih više ne gledam. Zaspao sam. Prekid filma od desetak minuta doneo mi je nevolju. Sva četvorica su izašla iz ćumeza. Gde sada da ih nađem?(Šta čekaš? Verovatno su u kafani). Pa naravno.

Skočio sam i poleteo u noć. Obišao sam sve kafane u severnom,južnom i zapadnom delu grada. Seo sam na klupu u mračnom parku da se odmorim. Oborio sam pogled i pokušao da se setim gde bi mogli da budu? Priznajem da sam u jednom trenutku pomislio da zaustavljam prolaznike i pitam ih za onu četvoricu, ali sam odustao. Koliko li je takvih u ovom trenutku u ovom gradu, pijanih kretena, punih džepova duvanskog dima.Gladan sam. Spava mi se. I glava me boli.

+

 

            Odustao sam od potrage. Ustao sam sa klupe i pobegao iz mračnog parka. Uplovio sam u noć, ponovo. Ruke su mi bile u džepovima. Bauljao sam širokim trotoarom, premeravao bulevare i ulice…

        Najzad se neko u meni setio da me natera da odem da spavam, kad pored mene prolete tamno plavi BMW, a za njim POLICIJA. Dobro je. Posao obavljen. Izveštaj ću napisati sutra.

Prešao sam preko ulice i ušao u oronulu zgradu.

 

DEO DRUGI

Zasmrdeo je benzin

U suvozasićenom vazduhu

Zasmrdela je rulja

U kafani pored reke

Odleteli su mirisi u neki novi dan

Ostao je samo izgubljeni san.

 

 

 

 

 

Crna rupa (crnja ne može biti)

  Još uvek je bila subota. Mesec je gospodario  Nebom i zvezdama, a u vazduhu se osećao miris znoja.

   Ne znam zašto sam na kraju prvog dela ušao u tu famoznu oronulu zgradu. Znam, sećam se, da sam iz nje izašao  možda čak i brže nego što sam u nju ušao. Isterala me neka babetina metlom, misleći da sam ludak i da sam u zgradu ušao da prepadam mlade devojke u mraku. Možda je bila u pravu. Ne znam. Elem, izašao sam. Zavukao sam ruku u džep i izvadio novčić. Moj najbolji drug, nikad me nije izneverio. Nije ni sada. Posle dva minuta pešačenja, bio sam ispred kafane „Car“. BMW je stajao na parkingu. Opet sam se našao pred dilemom, da možda nisam nešto zaboravio da uradim. Odlutao sam kroz kanale u glavi… prekinula me je dreka. Ona četvorica su izašla iz kafane, još goreg ćumeza od onog stana, ako je to moguće. Uperio sam prst ka BMW-u. Potkonjak je pokušao da upali, ali mu nije išlo. Počeo je da psuje i udara rukama po volanu. Ona trojica su nemo sedela i čekala da se što pre izgube u noći koja je nekima bila poslednja.

Rodoljub je primakao ruku i pojačao radio. Posmatrao sam ih dva minuta. Smučili su mi se. Odlučio sam da nastavim da ih pratim. Ušunjao sam se u gepek.

 Potkonjak je najzad upalio BMW i opet uplovio u, sada, već, vetrovitu, noć. Rizikovao sam svoj život. BMW je jurio umornim ulicama, a Potkonjak nije skidao nogu sa gasa . Jebi ga, čovek mora od nečega da umre. Sada, od starosti ili tuđe greške, nije bitno.

  Zaspao sam. Izgleda da nema ničeg slađeg nego zaspati na poslu. Samo,..

            Trgao sam se iz sna i udario glavom vrata gepeka. Tišina,obična tišina. Gde li sam? Pokušao sam da otvorim gepek. Uspeo sam. Izašao sam . bilo je mračno. Ni zvezda više nije bilo. Nebo su prekrili crni i tamno plavi oblaci. BMW je stajao ispred neke ogromne zgrade. Imao sam sreće, na parkingu nije bilo nikog. Ušunjao sam se u unutrašnjost zgrade i osmotrio.

 

U međuvremenu

    Potkonjak je sedeo u kožnoj fotelji i držao limenku piva u ruci. Oči su mu bile na pola koplja, lice crveno. Znoj mu je natopio odeću.

„… Lud sam, ali ovo nije osrednji američki film, već život. Nikome ne smetaju moje ludorije, zato  ne brinem. Vruće mi je, ali ne mogu da očekujem da u junu padne sneg. Kakav sam ja idiot postao za kratko vreme i ne znam zašto sada pričam ove gluposti dok svežina lagano ulazi kroz prozor i vreme prolazi kraj mog drhtavog tela i mlitavih nogu. Grad je već umro, šta ja čekam? Možda Godoa?…“

Sklopio je oči i zaspao. Limenka je pala na pod i malo piva se prosulo.

        Rodoljub je stajao pored ogromne, crne, police i listao neku knjigu.

-Žile , ti nisi svestan u kakvu smo gajbu upali. Vidiš ove knjige? Vrede bar deset hiljada. Jebote,hajde da ih pokupimo i palimo odavde.

-Ma daj, Rođo, nismo mi neki tamo amateri. Opusti se i uživaj u ovoj lepoti.

-Ti si stvarno apsolutni kreten. Gde je Jova?

-Otišao kući da spava…valjda.

-Veropvatno je otišao punih džepova.

Potkonjak je i dalje spavao , očekujući i nadajući se da će mu novi dan doneti nešto što će  njegov život promeniti. Lice mu je bilo izgužvano, umorno, usne ispucale. Odavno je želeo da promeni način života, da ne juri samo ulicama.

 Želeo je da šeta parkovima, da kampuje, ali svaki put je nešo iskrslo i prosto je prestajao da razmišlja o tome. Misli su mu se vraćale kada bi legao i zaspao. Tada bi bio u svetu koji je on stvorio i u kojem je bio neko drugi, a ne onaj glupi Potkonjak…

            Žika je sklopio oči i zaspao na trosedu. Na licu mu se videlo da je srećan što je Rodoljub ućutao. Rodoljub, razočaran što je prvi put u životu uzalud pričao, povređen što nije u centru pažnje, kao i svi oni, koji su navikli da manipulišu ljudskim  potrebama, kada dođu u sličnu situaciju, okrenuo se na stranu i, pokušavajući da obuzda crvenilo koje mu je zahvatilo lice , napustio sobu u kojoj su spavali Žika i Potkonjak. Izleteo je na ulicu i potrčao mračnim parkom kao da juri nekog ili njega neko juri.

Pogovorancija

 

Subota, 23.59. Sedim u tamno plavom BMW-u i završavam  Izveštaj

„…Potkonjak je zaspao i odleteo u Raj. Nisam uspeo da ga ja tamo pošaljem . Za njim su odleteli i njegovi snovi. Žika je pružio otpor i vetar mu je pokazao svoju jačinu.

Jova je stigao kući i zauvek uhvatio ritam Subotnjih noći i postao počasni član biblioteke „SK“. I, na kraju, Rodoljub. Nesrećni Rodoljub je u onom iznenadnom besu izleteo na put i naleteo nekom kamiondžiji na forhend. Tako. Posao obavljen, plen je podeljen. BMW je u pravim rukama.


nikad više

One thought on “VELIKI ŠAMAR

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s