Trakasto grupisanje

 

     Zaljubljeni Karijes, pijan i zbunjen, kao i svaki drugi iksan na margini, oslepeo od najnovije senke, ukradene iz, upravo srušene, parfimerije, i znojav od neobjašnjive vrućine, uporno je sedeo na barskoj stolici , pored flaše vinjaka, i strpljivo se približavao dnu. Bio je presrećan što nema cimera, što je bar ova flaša vinjaka njegova, samo njegova.

-Dobro je. Nisam uzalud platio participaciju za ulazak u ovaj pišljivi deo, kvant, kubika sveta. Dobro je da nema histeričnih klinaca, balavica sa crnim pojasom u menjanju seksualnih poza, prvakinja u bacanju odeće sa tela-poluležeći stav. Konačno mir i grobljanska tišina.

            Zatvorio je svoje bele oči i osetio blaženstvo opiranja smrti,oseti su se pretvorili u talase, plimu koherentnih talasa, a nestvaran pogled odlutao par hiljada svetlosnih godina istočno od ostatka sveta.

Sastavio je sve delove u svojoj glavi i zadovoljno prosuo crvenkasti tečnost iz flaše u čašu… Pišljivi kvant, kako ga je zaljubljeni zvao, polako je postajao atomsko sklonište u centru parka. Karijes to nije primećivao, njegove bele oči su se pretvorile u maglu, dim iz cigarete, pogled ostao bez svetla za maglu. I flaša je nestala za njega.

            Na susednu stolicu je seo novi kralj, konačno krunisan, prostom većinom glasova. Video je tri centimetra visok vinjak u flaši, zatražio čašu od konobara, u uglu, i natočio crvenu tečnost. Posmatrao je sadržaj, kao u laboratoriji, mirisao, okretao čašu, gledao u pijanog Karijesa, i nakon detaljnog, vizuelnog pregleda, zatvorio oči i prosuo zasićen rastvor u grlo. Lice mu je pocrvenelo, oči zasijale. Ličio je na devojčicu koja je prvi put osetila kurac među svojim nogama.

            Nakon par čašica, i kralj je, konačno, progovorio:

-Znam da sam uspeo da izvršim diverziju. Znam da su se oni jadnici totalno zajebali. Sada sam rešio najveći problem. Konačno sam nedodirljiv. Vratio sam se u trku…

-U kakvu trku si se vratio, ortak? Možda sam i ja u pit stopu, pa da se i ja vratim na stazu. Možemo posle zajedno na piće.

To što je povratio pred Krunisanog, tih dvadesetak reči, zbunilo je Zaljubljenog. Uspeo je da podigne glavu i otkrije pogled bez ritma i crvenilo u dubini očinjeg belila. Spustio je gard, okrenuo se ka Krunisanom, video čašu sa vinjakom u njegovoj ruci,skupio je dovoljno snage, i kada je trebalo da zamahne levicom, zastao je i ipak izabrao da, kako može, napusti lokal. Izašao je na ulicu i uključio se u jutarnji špic, razočaran što nije uspeo da vidi dno flaše.

            Krunisani, poslednji gost, prvi šampion, gledao je u konobara, kome je odavno završena smena, ne progovarajući, sa pogledom prepunim pitanja. Nije pomerao telo, nije disao, treptao, umro je, klinički, lažno. Dim iz lokala je lakoverno krenuo za njim. Konobar, već odavno sed, ispijen i trezan, bacio je krpu na Krunisanog, blagosiljajući ga i diveći mu se, pogasio svetla i izgubio se u pospanoj masi sa belom kovertom, ostatkom plate, u unutrašnjem džepu sakoa.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s