Srdžba-neko glupo pismo

            Grad je postao moje skrovište od sveta. Zvuci violine iz stare kafane na ćošku hranili su svaki deo mog bića, nasukanog u beznađu i surovosti monotonog života. Ti si jedina svetla tačka u mračnom tunelu, ali ne zadugo, osećam to. Nije mi prvi put.

Okrenuo sam još jednom onaj stari točak nesreće i, ne sačekavši da se zaustavi, odlučio da napišem testament, ne znam zašto i kome?

       Ti nikad nećeš biti drukčija nego što jesi: uobražena, sebična i naivna devojka sa radoznalim pogledom i dugom kosom.

       Dok budem imao imalo snage, ja ću se truditi da ne saznaš ni jednu moju tajnu. Znam da ćeš plakati dok budeš čitala ovo pismo, ali to je i bila svrha, da te rasplačem i dokažem ti da nisi svemoćna. I na kraju, te pare su za abortus. Ipak je tako najbolje. Ne zameri.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s