Нека стара песма

Један по један

изгубио сам их много

те дане,

сунчане, кишне,

тмурне,

дане пуне доколице

или оне друге

када ти глава пуца

потрошио сам све

и опет чекам

да потрошим оно

што сам некад сакрио од себе.

 

 

Не знам зашто

нити је то много битно,

ухвати ме неки талас

па одлетим на њему у

неку нову пећину

на туру или две,

док не потрошим

остатке

или освојим пећину.

 

Није то много важно

нити било ко за то мари

трошим

изгледа да ми не иде

двадесет избораних лица

гледа у мене и трепће.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s