Početak


 

Pustio sam je da se napije. Bilo mi je svejedno. Nisam bio zainteresovan da se preznojim sa njom, želeo sam da se odmorim barem jedno veče. Sručila je u sebe tu, blaženo crvenu, tečnost. Sedeo sam preko puta, gustirao svoje omiljeno vino, gledao je i ćutao. Tišina je kipela iz mene. Zamislio sam da je voštana figura u „Palminom“ muzeju, skupio sam hrabrost, nasmešio se da primeti. Očekivao sam da me časti šamarom, blago sam isturio levi obraz da me ne promaši. Međutim, reakcije nije bilo, kao da je pomešala lekove i alkohol, pa joj je ruka utrnula. Spašen sam, bar za sada. Nestala je, iznenada, lomeći sve moje trikove na sitne komade. Ustao sam, teškom mukom, i započeo potragu za novim izvorom smeha i podsmeha, u tišini, hladnoća je nekako došla sama, niotkuda se stvorila. Tražio samte kafene oči, neurednu kosu. Našao sam još veću tišinu, ogromnu prazninu i natpis koji je okupirao pola mog pogleda: „Ne trudi se. Ono što ti ne padne sa Neba, ne zaslužuješ“.

2 thoughts on “Početak

  1. Kratak tekst, ali dosta zanimljivo formulisanih rečenica:
    Tišina je kipela iz mene
    časti šamarom
    lomeći sve moje trikove na sitne komade

    Pozdrav

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s