Neka stara glupost

Glupo je

Da pričaš sa sobom

Kada ostaneš

U svom ćošku.

Osmeh,

Jeftina slika na zidu

Visi i priča sa  sobom

Zabluda

Večnost isfiltrirana

Kroz sloj suza.

Još minut i dvadeset sekundi je prošlo

Samorazgovor ne prestaje.

Došlo je

Prolazi kroz kosu

I lepi se za vlasi

Čekao sam

Kasno je već za kajanje.

Večnost je isfiltrirana

A ja, načekan.

Prošla je i sledeća scena

Ja sam sedeo u uglu

I sanjao o buđenju

U drugom uglu

Strahovito nasukan

Usukanog pogleda

Siv i upleten u sopstvenu vlas.

Na progoreloj stazi

Je ostao posiveli trag

Kao spomenik.

Večnost

Nestala je

Plima

U glavi je

Još samo jedan pogon

Zakačen sajlom

Za neki zapušen znak

Češem se

Predamnom je osvetljen dim.

3 thoughts on “Neka stara glupost

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s