Buđenje

Još jedna pesma

 

Poletela je glava u suprotnom smeru

Slomljeno telo je palo na pod

I ispustilo energiju.

Potekla je krv i

Nastala je reka bola

 

Malaksao, krvav,

I oduvek sâm,

Leži, čeka,

Dok zraci sunca podgrevaju

Njegovo bledo čelo

I mokru, masnu, kosu.

Leži, ili samo spava

Nije važno

Ostaće samo fleka.

 

I dalje sam zbunjen

Gledam nemo, ne odustajem

I dalje sam tu

I podlo prisluškujem.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s