Dobro jutro

Maznuto iz glave prosečnog Srbina

Probudim se jutros šest, posla sedam, ali više od sedam nije bilo. Nedelja bog te. Vazduh je strujao između otvorenog prozora i vrata sobe. Ustao sam i odšetao do kupatila da skinem znoj od predhodne vrele noći, i tako svež i namirisan zaplovim u novi dan. Sjajan početak, složićete se, idealan u svakom slučaju.

Međutim, kako život ne bi bio to što jeste kad bi sve teklo kao Zapadna Morava, tako se uvek nađe neki problem, kao kamen na putu, da pokvari, makar na trenutak, to umišljeno blaženstvo. Tako je bilo i ovog  jutra.

Navukao sam patike za prepodnevni štrapac, obične, ne mnogo skupe, i krenuo do najbliže prodavnice, da kupim hleb  i jogurt, ostalo mi nije trebalo, jer sam, koliko juče, pazario u Ideji i pustio ček na poček, ne razmišljajući da će tih 210dana(7meseci) proleteti, a ko zna da li ću biti živ do tada. Komšinica mi se obradovala, kako i ne bi, kada je moj ulazak u radnju značio da će biti pazara i tih prokletih para. I, baš tada, u trenutku kada je trebalo da platim, nastao je veliki problem. Jedan bradati čika koji gleda u stranu, u daljinu, simpatičnog prezimena, široj masi poznatog po proizvodu Pančevačke Pivare, ako se ne varam.VAJFERT. HILJADARKA. CRVENA. Bilo mi je jasno da moram hleb potražiti na nekom drugom mestu, pa kratko komšinici rekoh da ću usitniti novac negde i doći. Nastavio sam dalje i svratio na Pijac. Pobegao sam veoma brzo jer su bakice što prodaju luk, krompir, tikvice i ostale đakonije, mislile da ih zezam. Ušao sam u pekaru, naručio hleb i u trenutku kada je trebalo da preuzmem blaženu veknu, prodavačica izgovori prostu rečenicu: “Nemate sitno”? Nemam, jebi ga. Sunce se potrudilo da mi sprži ono malo kose što mi je ostalo na glavi, pa sam poželeo instant osveženje. Snimio sam čoveka u šorcu pored frižidera.Nisam uspeo da završim rečenicu a on mi je rekao da nema sitno.Ništa. Poslednja nada mi je bio restoran u kojem često pijem kafu, uživajući u pogledu sa vrha zgrade. Nadao sam se da će me izbaviti iz ove situacije. Uzalud. 

I, šta sad da radi čovek koji nema sitno u nedelju pre podne? Da li treba da, pored tog bogatstva, crkne?Naravno da ne. Treba štampati pare. Da. Treba štampati, ali one manjih apoena, kako bi mi, obični Srbi, radenici, mogli da kupimo ono što nam je potrebno. Toliko. DOBRO JUTRO.

One thought on “Dobro jutro

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s