Problemi

  -Pokaj se, Grešniče, pokušaj da spasiš svoju postiđenu braću. Izdigni se iznad praga ljudskog bola, iscedi iz sebe poslednju kap. Napoj! Iskupi! Pokrij! Ugrej! Oslobodi se gluposti i sebičluka! Budi! Probudi se!!!

-Nisi baš rečit kad su drugovi u pitanju, zastaje ti glas na momente. Nije to slučajno, pope! Mora da si i ti kombinovao sa njima.

-(Ne znam kako da te izvučem iz tog blata,kako da napravim tu vezu između Gospodaa i tebe)Opusti usne, zagrej ih i pričaj. Izbaci smeće iz svoje duše, dopusti da ga vazduh oko tebe reciklira.

-Kupio sam, pope, pre dve godine, karte za koncert Sergeja Ćetkovića, ali me je riba iskulirala. Izabrala je da sedi u hladnoj sobi i piše sms poruke nekom krelcu iz Beograda. Naravno, on joj nije odgovarao na njih….He,he. Guska.

-Suviše si oslepeo od ovih lažnih sijalica, od lažne raskoši. Biseri i televizija su ti izbrisali parče table u glavi. Probudi se! Pogledaj ka Nebu! Pronađi Gospoda! Pronađi odgovor!

-Juče sam video jednu ribu posle dužeg vremena. Znaš, kresnuli smo se par puta, posle smo se složili da smaramo jedno drugo. Imala je neki čudan sjaj u svojim očima. Pomislio sam na dve sekunde na njene sise.Ali, šta da ti pričam. Tebe, to, očigledno, ne interesuje.

-Nisi ti(nažalost) samo slep. Ti si i nagluv za Glas sa Neba. Otrezni se!!! Isprazni tu sluz iz sebe. Nemoj me terati da silazim u prizemlje po lopatu. Pomisli, kakav bi haos mogao da napraviš, još veći nego što je trenutno u tvojoj glavi! Zaustavi tu oluju, oteraj je od svog tela, duše. Razmisli! Pokreni taj svoj lenji mozak!!

-Iskuliraj pope! Promeni dobavljača, ne, obrati se meni kada sledeći put budeš hteo da duvaš. Slušaj ‘vamo pope! Bio sam sa jednom Sremicom, tri meseca čini mi se, nije loša bila, ložila se na mene, pomalo ludača, rane sam od nje jedva uspeo da zalečim. Pričalo se po selu da je ugovorena svadba, umalo nisam ubio nekog, kad sam čuo. Petljao sam i sa njenom sestrom, ali to je neka druga priča. Pre mesec dana smo se čuli. Trudna je. Zakačila sa nekim matorcem. I matori je izbacili iz kuće. Žao mi je, ali ne mogu da priznam tuđe dete. Ej! Eeeeeeeeee! Šta radiš to, idiote u crnini? Jebem li ti Panajiju!!! Ne po glavi!!!! Aaaaaaaaaaaaaaa! Idi leči svoj mozak u Padinjskoj Skeli, raspope retardirani!!! Neeeeeeeee! Obrijaću te i napraviću bronzanu statuu od onoga što bude ostalo od tebe! Čuješ li me? Naćiće se lopata i za tebe, ne sekiraj se! Za svakoga se našla! Jaaaaaaaaaaaaaoooooooo! Nije ni čudo što nemaš ženu. Sve su pomrle pod tobom! Dobro je da nemaš dece, ubila bi se od bruke!!!

-Ćuti!!! Sotono!!! Upozorio sam te!!! Oslobodićemo te od te more, bićeš najzahvalnije stvorenje na svetu! Milovane!!! Donesi mi peškir! Milovane!!!

-Šta je, bre? Mogu li ja danas da doručkujem?

-Daj taj peškir, pa crkni!

-Na! Jebale vas kapi znoja, kad ne mogu ni burek na miru da pojedem…

            Iznenada je u celoj prostoriji nastao tajac. Polumrtvo telo, nekada preplanulo, stajalo je kao ukras, milje. Pored njega je ležala lopata. Predstava je bila gotova. Jedino je aplauz izostao…

priča je ušla u uži izbor na Konkursu “Srpsko Pero 2012”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s