Pucketanje prstima

 

-Jesi li?

-Nisam.

-Kako nisi?

-Eto tako, nisam.

-Zašto?

-Radije bih umro prirodnom smrću.

-Zbunjuješ me.

-Kako?

-Eto tako.

-Skini kondom sa mozga.

-Nemoguće. Ne deluje kao takva.

-A što bi?

-Jes’ vala. Što bi?! Šta ćeš sad?

-Ništa. Teram dalje.

-Ne razumem. Jesi li već nešto planirao?

-Nisam. Imam dovoljno benzina i štifni, to je sve.

-Ti si lud.

-Kasno si to shvatio.

-Stvarno nemaš nikakav plan?

-Nemam.

-Teško tebi.

-Videćemo.

-Ne računaš valjda da se situacija promeni?

-Što bih? Rekoh, teram dalje.

-Tek tako?

-Tek tako. Nisam se ni zaleteo, kamoli oznojio ili umorio.

-Puko si. Kao zvečka. Smejaće ti se ekipa.

-Koja ekipa? Ona gomila gmizavaca, dugačkih jezika. Za njih sam uvek spreman. Da nešto vrede, ne bih ja dobio priliku.Nikad!

-Ništa mi nije jasno.

-Jebi nešto. Dobro je za koncentraciju i kondiciju. I vidike proširuje. I skloni se od ovakvih, gore su od Černobila.

-Gde ćeš?

-Odoh. Vetar je savršen, put prostran. Čuvaj se.

-NOGU SLOMIO! SKOTE NADRNDANI! Mali, daj mi još jednu.

One thought on “Pucketanje prstima

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s