Tihi urlik pobesnelog Vladike

 

Rešio sam, ipak, da napišem ovih nekoliko redova i tako se oslobodim stresa, jer ne verujem da će se iko opametiti posle čitanja ovog, možda najbesmislenijeg, teksta u ovom delu Vasione. Elem, da počnem.

Sinoć sam sa dvojicom ortaka, Brankom i Milanom, izašao na pivo, dva. Veče je bilo mirno, samo je zalutali vetar podsećao da je kraj oktobra. Otišli smo do Kluba u Kulturnom Centru i seli za okrugli sto. Mršavi konobar je doneo pivo i ostavio nas da se rvamo sa te tri zelene flaše, žureći da usluži neke devojčice koje su pristigle malo posle nas trojice. Atmosferu je zagrejao tandem Velja i Toza(gitarista čuvenog Trsteničkog benda Bezvazdušni prostor), pojačan glasom Mile(pevačice grupe UNDO). Akustične gitare, daire, ljudi koji imaju normalan glas, savršen spoj mladosti i iskustva. Uživali smo dobra dva sata kada je nekom sinulo da predloži da odemo do Bike kluba na malo blues-a. Uputili smo se tamo. Zbog činjenice da je od mesta gde smo prvobitno sedeli udaljen čitavih 150m, jasno je da smo brzo stigli. I, tada, u trenutku kada smo bili na samo desetak metara od kluba, rodio se razlog zbog čega sada tiho urličem. Pred klubom je stajao plavi kombi(čitaj MARICA), muzika je bila ugašena, tri kršna Moravca, u plavim uniformama, vidno revoltirani što rade treću smenu, stajala su i čekala da neka starija žena završi neki zapisnik i uruči ga čoveku sede kose, čuvenom Urbanu, zaljubljeniku u motore i  organizatoru poslednja dva Moto skupa u Trsteniku. Ta žena je, inače, bila ekološki inspektor, što sam znao, jer je, po navodnoj prijavi komšiluka, i prošlog petka bila i pisala sličan zapisnik u pratnji tri kršna Moravca(kao u pesmi “…jedna cura, tri pandura, ovde mora doć cenzura….”). I, tako. Po prijavi komšija, koji žele da na miru gledaju razne Grand šou emisije i Preljubnike, brzopotezne svadbe, zezanje krize i gladnog naroda, stavljen je katanac na poslednji kutak, Oazu, u kojoj si mogao da čuješ nešto što možda nikad, a možda davno, nisi čuo, mesto u kom se ne viđa svaki mršavi pevac u šuškavoj trenerci i gde ti se niko neće uneti u lice ako si ga očešao ramenom u prolazu ili, ne daj bože, čudno pogledao.

Ne bih reagovao, urlikao, šaputao, da se nešto slično nije desilo pre nekoliko meseci i kafeu Amerika, da gazda Loćke nije primio sličan papirić, zapisnik, sa autogramom. Posebno se ne bih bunio da preko puta zgrade opštine, na nekih 50m, ne radi kvazi kafe-disko-noćni klub, čija se nazovi muzika može čuti u obližnjim selima, a za komšiluk, dalji i bliži, ne sumnjam da đuska i dok spava. SELJADŽIJA JE POBEDILA! “Pitam se, šta sad?”

2 thoughts on “Tihi urlik pobesnelog Vladike

  1. Možemo praviti i hor “urlikaša”, jer mi smo čitavo leto sa terase slikali sličan prizor, ali sa sve paukom koji je odnosio po jedna kola dnevno, oko 11 prepodne. Na parkingu preko puta nas postoji jedan prostor koji grad zove zelenom površinom, mada na njemu nema čak ni zelenih lišajeva, samo ispucala suva zemlja. Neupućeni se parkiraju (jer ništa ne ukazuje da je zabranjeno i da se po nečemu razlikuje od ostalog dela parkinga), inspekcija kao slučajno prođe onim svojim kolima, kao slučajno primete prestupnika, napišu kaznu, sačekaju pauk-službu… i tako u krug… Sve kao slučajno… Tako da tvoj tekst nije ni malo besmislen…🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s