Oda voajerizmu ili samo ostatak pesme

Nemam u sebi

    više trunke ljudskog

    ne mogu da spojim

    neke pobegle misli

    suviše sam pijan,

    navučen na treptaj gitarskih žica,

    suviše sam sebičan

    da bih žalio bilo koga

 

    “Jedini smisao sada predstavlja

    dupe ove plavuše što vidim

    u autobusu, možda ni to”.

    Obrisao sam tu poruku,

    bacio plastičnu skalameriju,

    poželeo joj srećan put do pločnika.

    Samleo sam ostatke pogleda,

    oterao od sebe još jednu

    laku i praznu ženu,

    i ponovo pokušao

    da spojim svoje misli.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s