Preživeo sam praznike-jedva

Proletela je praznična nedelja, rekao bih, kao i svaka druga. I ova posle nje. Naravno, i ja sam se stopio sa uobičajenom atmosferom. Spakovao sam par desetina sitnica u torbu, smestio ženu na udobno suvozačevo sedište i zaplovio budućim Moravskim Koridorom, do Pojata, a potom pregazio malo Autoputa i kod Paraćina skrenuo ka “mestu zločina”, preko Donje Mutnice, Izvora, Čestobrodice, Boljevca, Bora, Slatine, Donje Bele Reke, Tande, Crnajke….Dočekani smo domaćinski, sa medom, kafom, gibanicom, i toplinom. Majka, sa belom keceljom, zamenivši učionicu  kuhinjom, pogotovu kad joj dođu deca, stoji i smeška se. Ćale, sa ogromnom činijom s voćem u rukama, koje je za njega uvek poželjno i zdravo, filmska slika.  Umorni od puta, brzo smo utonuli u san, sutradan nas je čekao čuveni Uranak.

Sećam se raznih Uranaka, onih kada sam bio golman u fudbalskom timu “Mravi pešadinci”, preko druženja sa vršnjacima( i vršnjakinjama i onim malo mlađim), do onih radnih kada je trebalo dežurati i brinuti o toncima kada je na velikoj bini pržio Ritam Nereda. Sve mi je to prošlo kroz glavu kada sam silazio asfaltiranim putem ovog Prvog Maja do izvora Malog Peka i nastavio ka ulazu u Rajkovu Pećinu, čija je kapija otvorena tačno u 11h. Nakon obilaska pećine, skoknuli smo do Miroča na Jorgovan fest, ali se nismo dugo zadržali jer, očigledno, nismo bili pripremljeni za tu vrućinu i gužvu. Ostatak dana smo lutali po gradu i kafenisali. Pećinu smo posetili opet u subotu popodne i potom u nedelju. Prizor koji sam video pokrenuo je mučninu. Ne znam čega je više bilo da li papira, flaša, opušaka, uložaka, iskorišćenih kondoma, kontejneri(dva ali nisu čitavi) prepuni. Za one koji ne znaju, tim prostorom bi trebalo da upravlja Turistička Organizacija, a logističku podršku da pruža Srbija Šume. Sećam se da je jedan kavez za PET ambalažu nekad davno stajao tamo, sad ga nema. Strašno! Razočarenje sam pokušao da ublažim u povratku, skrenuvši ka izletištu Grza, ali uzalud, jedva sam uspeo da pronađem dobar ugao na uslikam vodopad a da na fotki ne bude i bačena dvolitra Apatinskog piva. Od novinara sa lica mesta sam, kao i ostali, koji su gledali programe svih mogućih televizija u našoj nam dragoj državi, čuo da je isto i na Paliću, i na Avali, i na Košutnjaku, i na Ceru, i na Goču, a i da se flaše u Južnoj Moravi žale da nemaju dovoljno prostora za brčkanje.

I, dok slušam izveštaje iz Tuzle, Bijeljine, Ugljevika i ostalih nam bratskih gradova i varoši, razmišljam da bi možda trebalo ukinuti te praznike, barem dok se ne opametimo. Nema druge. “Ko nas je kleo, nije nas štedeo.”

2 thoughts on “Preživeo sam praznike-jedva

  1. A za te stvari nam čak i ne treba famozni datum…🙂 Sećam se kada su iz TOOM tražili od Francuza iz Krezoa da finansiraju boravak 2 do 3 njihova zaposlena u Francuskoj kako bi ovi ”sa izvora” naučili ono što je potrebno za uspeh turizma, a Francuzi ‘ladno odgovorili: ”Nema potrebe da provedete tri meseca u Francuskoj da biste naučili da se djubre ne baca pored puta”…

  2. Ja sam kriv, pre četiri godine sam učio neku decu da flaše moraju bacati u kavez i oni su nakon toga godinu dana vukli roditelje ka tim kavezima i kontejnerima. Danas te dece nema da nateraju odrasle da počiste za sobom. Kriv sam!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s