ISPRAĆAJ LETA

Nedelja veče, na televiziji dnevnik se sprema da nadmaši gledanost, napolju dečija graja polako nestaje sa svakim novim minutom. Ja sam odavno pronašao svoje mesto i udobno se smestio do jutra kada će me sat podsetiti da je vreme da pokažem koliko sam koristan za društvo, koliko sam spreman litara znoja da poklonim zarad opstanka. Uobičajena slika.

Pomeram točkić  na mišu i prelazim jagodicama po tastaturi, u nadi da ću pronaći nešto što će ublažiti monotoniju koju su neki nepoznati genijalci stvorili i pokrili me, kao da sam to tražio. 

Preturio sam tu veliku garažu, Internet, i u njoj pronašao svakakve gluposti i ostale zanimljivosti. Počeo bih od činjenice da su Švajcarci odbacili mogućnost ukidanja vojne obaveze, neka devojka pala sa trećeg sprata Tržnog Centra u Vranju pravo na krov kafića, Sirija je prepuna nekih dokonih devojaka koje su samo htele da se poigraju sa pobunjenicima…….

Upravo videh da se naš najveći klub koji nije pobedio nikog ozbiljnijeg dvadeset godina opet obrukao pred dokonom publikom nekih sirotana. Ostale gluposti i zanimljivosti možete videti i sami.

Završavaju se polako vašari u Šapcu, Negotinu i ostalim varošima, Župska berba i ostale varošarije i zabave. Dolazi nam jesen, puna neizvesnosti.  Ali, pustimo sad to. Odlučio sam da prihvatim rizik da upadnem u paranoju u koju je upao Sveta Basara pa vodi donkihotovski rat protiv Voje Koštunice i dežurnog Kalimera Đoke Vukadinovića.

Pomenuo sam u onoj pričici “Teranje kamena uzbrdo” jednog običnog građanina naše male i napaćene zemlje. E, pa, dragi moji, ja sam, najiskrenije zabrinut za njega. I, za njegovo zdravlje. Želim da mu nekako pomognem. Priznajem da sam nemoćan.

Prošle nedelje je taj ambiciozni i veseli Čaršijan utripovao da mu je neko pretio smrću i tako je u policijskoj stanici u Trsteniku izjavu morao da da direktor Visoke Tehničke Mašinske Škole iz Trstenika. Pitam se, samo se pitam. Hoće li neko tom slatkom dečku naći neku zanimaciju, devojku, ili dečka, i pomoći mu? Mislim da mu je to potrebno. Nama takođe. Šta ćemo mi da radimo, ako se njemu, ne daj bože, nešto desi? Kako ćemo se otarasiti korumpiranih profesora i ostalih gamadi koje narušavaju školski sistem? Ko će, ako ne on, da omogući da svi imaju iste šanse da okače svoje diplome kojekakvih menadžera i eksperata za marketing na zidove svojih soba u roditeljskim stanovima? Zabrinut sam što se hvali svim tim stvarima, kao da je ispao iz kuće Velikog Brata. Ne znam. Ne shvatam. Možda sam samo slep, zaglavljen u svojoj profesiji i uživanju u nekim jednostavnim stvarima. U svakom slučaju, dolazi nam jesen. Uživajte, koliko umete. Samo to. A, ako znate način da ublažite moju zabrinutost, ne ustručavajte se. Neću vas izneveriti. Obećavam.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s