Vladikina diktatura

Nedelja veče. Nekoliko preostalih parčeta gibanice stoji u tanjiru. Ne znam odakle da počnem ili kakav naslov da dam ovom tekstu, ispovesti, urliku, ovoj psovki, najvećoj u istoriji psovki. Iskreno, ne znam ni zašto uopšte imam želju da bilo šta napišem, ne vidim da je i ovo što sam do sada napisao bilo šta pokrenulo, osim nekih zalutalih u ovu moju blog-palanku, koji su te moje baljezgarije iskoristili kao inspiraciju. Tako je. Mračniji sam od ove vlažne večeri.

Jedno pitanje me žulja već duže vreme. Nažalost, u poslednjih nekoliko nedelja je to pitanje postalo predmet interesovanja i medija i političara. Dakle, ŽIVIMO LI MI U DIKTATURI? U narednim pasusima pokušaću da budem što objektivniji i na pravi način predstavim svoj stav po tom pitanju.

Odgovor ću podeliti u dva dela. Prvi deo odgovora bi bilo ono otrcano, ispljununto, a  drugi deo samo objašnjenje tvrdnje.

Nažalost, ili na sreću, mi živimo u diktaturi. Živeo je u diktaturi i moj deda Stolisav, i njegov otac Dušan, i njegov otac Dobrosav, i njegov otac Sreća, i njegov otac Rajko. Srbija je, dragi moji, u diktaturi još od Karađorđa. Diktatori su bili i Miloš, i Mihajlo, i Aleksandar, i drugi i treći Aleksandar, i ostali posle njih. Postoje dva kratka perioda u kojima Srbija nije bila u diktaturi. Prvi je period od maja 1980, posle Titove smrti, do raspada SFRJ, to je period bezvlašća, svojevrsni Interregnum, period u kome su se kojekakvi nikogovići tukli oko diktatorske titule mali Tito. Drugi period u kom Srbija nije bila u diktaturi je period od 5.oktobra 2000. godine, do 12,marta 2003 u 12:30h, tačnije, do ubistva Zorana Đinđića. Taj period, ispostaviće se, bio je priprema za diktaturu.

Diktatura je bila i vladavina Borisa Tadića, jer nisi mogao nigde da čuješ ni radikale, ni ostale opozicione političare da kritikuju vlast, osim ako se neko poput Olje Bećković ne zezne pa ih pozove u emisiju. Skupštinu ne računam, a razne radio fokuse i ostale kvazi televizije prosto ne umem ni da opišem. Stanje u medijima opisala je i Brankica Stanković u svojoj knjizi na 254-toj strani u poslednjem pasusu.

brank

Zastao sam za trenutak, pobegle su mi misli. Ne znam da li sam želeo da kažem bilo šta pametno, nije ni bitno. Diktatura je i ovo danas, naravno, jer smo taoci inata izazvanog diktaturom i svim drugim sličnim stvarima.

Dokle ćemo biti taoci diktature? Iskreno, mislim da nećemo dugo. Srbija nezadrživo srlja u ropstvo. Ja sam spreman. Laku noć. Dobar dan.

6 thoughts on “Vladikina diktatura

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s