JEBO TE BLOG

Eto me, posle duže pauze, Posta, ili čega bilo. Rešio sam da se oglasim, rešio sam da opsujem, da pljunem, kao i svaki besmisleni hejter. Tu sam da se oslobodim stresa, ispraznim bol iz glave, tu sam da se ispovraćam na sve što su drugi očekivali da bude lepo, umiveno, pomilovano ovim februarskim suncem.

Tu sam samo ja, obični, mali, Mrav, možda atomski, možda ne. Tu sam, pitam se ko će da objasni ovoj poznatoj kvazi eliti da bi trebalo da se u pozorištima i pozorištancima posvete glumi, pa oni koji žele da ih gledaju i da im tapšu da to tamo i rade? Tu smo. Besan sam. Da. Mnogo sam besan. Ne znam šta će nam izbori u ovom momentu. Ne znam zbog čega su “naši oci” toliko glupi da ne shvataju koliko nam treba osam godina stabilnosti i koliko je bitno da ti, koji su glavnokomandujući tih osam godina, urade sve da se pomerimo sa mesta. Ali, avaj.

Besan sam na sve, na one koji su pametni i vredni, one koji imaju iza sebe decenije karijere i rad. Ljut sam na njih, jer su tu svoju karijeru poklonili partijama, i tako postali odgovorni za propast i osramoćenje onih koji su se drznuli da se rode, žive i sahranjuju se na ovom pašnjaku zvanom Srbija. Žao mi ih je.

Kampanja traje već nedelju-dve, i, pravo da vam kažem, nisam čuo ništa što bi me ubedilo da izađem na izbore. Nijedna rečenica, makar bila i prosta. Opet su neki kvazi sposobnjaci i ostali čarobnjaci krenuli da nas zabavljaju svojim baljezgarijama bez šećera, opet su mamine devojčice napućile svoja usta i obukle se kao za maturu i poziraju iza klipana u odelima koji nikad nisu oprali čarape, namestili svoj krevet, dok znojave reporterke, ogrezle u besmisao svoje duše, drže mikrofone, ajfone i diktafone i snimaju te pesmice, naučene pod prisilom. Smešni su, ali ne deci, koja se iskreno smeju gotovo uvek, iz neznanja da foliraju. Svi!

Nije mi bitno da li maze krave koje su videli samo u knjizi za Prirodu i Društvo ili onoj iz Biologije, ili spašavaju decu iz zavejanih autobusa, nije bitno da li uznemiravaju postiđenu raju, upadajući im u kuće, kao slučajno, u sred ručka, sirotinjskog, nije bitno apsolutno ništa što pričaju u radio i televizijskim emisijama, koliko je svaki od njih pokrao ili popio, koliko studentkinja obljubio.  Oni su samo šljam koji treba išibati i naterati da rade džabe za dobrobit svih. Treba ih išibati, jer ništa ne znaju, jer su lenčuge neopevane.

Jedino što me je zaintrigiralo, gurnulo mi prst u oko, to su ti neumorni ljudi koji svojim pokretima u uglu televizora objašnjavaju našim komšijama i sugrađanima koji su gluvonemi šta im poručuju “oci” i “majke”.  Siguran sam da im se povraća od njih.

I, zato,

Ako nemate pametnija posla, ako su vam noći prepune duhova koji vam poručuju da su samo oni kvalifikovani da budu vaši čobani, napijte se, aplicirajte količinu nekog nepoznatog pića i uživajte. A, posle svega………koga je briga.

9 thoughts on “JEBO TE BLOG

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s