Pogledom ne činim ništa

Ignorisanje je šamar od kog nema leka

ujed za vrat i skrivanje u magli

žestoki su, podli,

i niski udarci.

Nisam bokser, samuraj, musketar,

nisam kauboj ni indijanac

nisam kaskader, nikad i nikad

ne umem da pecam, niti da lovim krupnu divljač,

ali trpim te udarce od raznih,

ponosnih i povređenih,

ne štede me,

nije ih briga što drhtim kao prut

u pretoplim i maglovitim jutrima,

nije ih briga što se prevrćem u krevetu

u besanim noćima

Svete mi se svi zbog moje nesavršenosti

svete mi se

što sam običan čovek

sa prosečnim koeficijentom inteligencije

bez čudesnih moći u rukama.

Svete mi se, da,

što sam običan, uvek dostupan

i često glup da ne predam meč.

I, zato, trpim,

i ljigavost, i bezobrazluk,

grizem usne i lomim ostatke živaca.

I, samo ih gledam,

posmatram bolesne poglede, žalosne osmehe

i žalim to besmisleno likovanje bez soli.

 

Pokriven senkom, ćutim i gledam,

uživam u lepoti koju praznina baca ka meni,

hrani me, nežno, poput majke koja hrani svoje dete.

Uživam, u besmislenoj besmrtnosti

koju praznina ne može da nadjača.

6 thoughts on “Pogledom ne činim ništa

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s