Poluljubavna pesma

Ne plovim morima

i ne mirišem morske plodove pre jela

na zemlji sam, naravno, 

i kriv sam zbog toga

Ne, ja ne gledam u Nebo,

jer sam siguran da bi 

me popišao i posrao neki galeb.

 

Pogledaj me, nestvarna ženo,

zamagljena kreaturo, bez lica, osmeha, glasa.

Pošalji neki znak da postojiš,

da si živa, i blizu.

Kupi pivo za sebe i mene

i donesi ga 

ili burek, svejedno je,

samo svrati.

Pridruži mi se u lutanju

i besmislenim traganjima,

u prilkupljanju svetlucavog kamenja

i šarenih papirića.

Olakšaj mi robiju od života

ponesi deo mog tereta.

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s