Sudbina

Ubiće nas mesečina

U najgore vreme,

Pred sam kraj sveta.

Ubiće nas mesečina ili zvuk iz dubine srca.

Ubiće nas čemer

Ili dim iz šolje, napunjene kafom.

Ubiće nas neposotojeća senka,

Bivši čovek sa automatom.

Ubiće nas Graševina, Šardone, Bela Sangrija

Ili nešto jače.

Ubiće nas jogurt,

Aflatoksin ili bilo šta drugo u njemu. Ponovo!

 

Ne očekuj milost od smrti,

Ne očekuj milost od njenih derivata.

Potraži spas u ljubavi,

Zavoli opet ili se vrati na stare staze.

 

Ubiće nas mesečina, zalutali metak

Rasporiće ostatke života u nama.

Ubiće nas glasovi bez smisla,

Ni tišina nas neće preskočiti.

Ubiće nas senka nekada pitomog

I čistog grada.

Ubiće nas sirotinja

Iracionalni strah koji

Kao da smo sami napravili

U žaru dečije igre.

 

Ubiće nas slepo oko,

Dubina,

I želja da ostanemo svoji,

Makar se svet srušio.

Ubiće nas život

Jednog majskog prepodneva,

Oterati nas pred liticu

I poželeti srećan put.

Prigrli ga, tad, kao nikad,

Poljubi poslednji put i prepusti se,

Oslobodi srce za neku novu igru.

2 thoughts on “Sudbina

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s